Pogovor umesto predgovora
Svi tekstovi prezentovani u ovom vodiču napisani su u periodu od 2006. do 2010. godine, što pažljivom čitaocu, siguran sam, neće promaći, jer svi ti usponi i padovi koje sam doživeo za poslednje 4 godine, svi plusevi i minusi, manična stanja i duboke depresije, i te kako su se odražavali na moje pisanje, i igraju možda i najbitniju ulogu u celoj priči, jer najbolje tekstove sam napisao upravo u tim tzv. plus fazama koje su slične maniji.
Ne bih da smaram sa ovim mojim bolestima i kuknjavom, ali šta da radim kad se samo nameće? Ko što rekoh, bez bolesti zaista nema umetnosti, tako da kontam da sam ja sad neki zdrav, sportski tip, pravi srpski domaćin („kuća, žena, deca a plata je mala“), da od ovog mog baljezganja ne bi bilo al’ bukvalno ništa, jer inspiracija, barem u mom slučaju, dolazi isključivo iz tih negativnih životnih iskustava a nikako pozitivnih, uostalom probajte da zamislite jedan tekst gde pišem kako sam dojaja, super, kako me je konačno krenulo, kako se odlično provodim, imam dobar posao, stabilnu vezu & shit. Smor, zar ne? Pa bre mene ubija i sama pomisao na takav jedan tekst, a mogu da zamislim kako bi se osećao onaj koji bi bio primoran to da čita. Dno bre, dno. I iz svog neskromnog iskustva izvalio sam da ljudi u principu i vole samo te crnjake, tu bedu, užas i bolesti, jer ih to na neki čudan način teši da nisu oni najgori, da ima i gorih od njih, i da treba da budu srećni jer život je kratak, a ne da se bedače bezveze, pa zar nije tako?
Uostalom i ja sebe smirujem na sličan način gledajući dokumentarce o serijskim ubicama, ili još bolje, o ljudima koji čekaju na izvršenje smrtne kazne, jer kad uporedim kako je njima, pa meni je bre dojaja, al‘ bez zajebancije, ja sam uspeo u životu, i to ne zato što sam kao uspešan, nego zato što imam svoj duševni mir, što imam krov nad glavom, što imam da jedem, što nisam još fizički oboleo i što mogu da pišem a neko to da čita. Dakle, nismo svi isti, postoje ljudi kojima je potreban samo taj duševni mir, i ništa drugo, da nema strahova, strepnji i ostalih užasa, znači sreća je u ovom slučaju izostanak nesreće, mada ako ćemo iskreno to i jeste jedina prava definicija sreće. Tako da ono, uživajte dok još možete, jebiga, šta drugo da vam kažem, jer svaki sledeći dan će biti gori od prethodnog, i tako sve do konačne apokalipse, kada će se jagnje i jarac konačno spojiti i postati jedno, te čovečanstvo izbrisati sa lica Zemlje, a mir opet zavladati.
“Why is there an increase in sexual deviation right now? Because it goes against procreative sex. Mother nature does not want more children, no, this is not a time of birth, it’s not a time to give birth, it's time to die. You, out there, you conformable ones, you point a finger, and you say the junkie's a problem, you say the sexual deviant is the problem, you say the serial killer is the problem, you say the racist is the problem, you say the man who hates his fellow man is the problem, but they ain't the problem, you're the problem. The sexual deviant, the murderer, the serial killer, the taker of human life is the cure, you're the problem!”
- Joe Coleman
No comments:
Post a Comment