Ajme meni majko draga, šta sam ja juče doživia, to da mi je neko ranije priča ja bi mu reka - ala lažeš. Naime, došli Veca, Đuka i njihov jaran Pero iz Splita u nas, u Beograd na Cerak, al' išli prečicom preko Albanije i Skoplja, jer navodno bolji su putevi, nema rupa i tako to. I kao aj' da se vidimo, ipak red je, jer Đukina gajba je možda kilometar-dva vazdušnom linijom od mene. I aj' đe ćemo, šta ćemo, dogovorili se da odemo do VKC "Trafika" jer tu vazda ima prave raje. E sad, jedini problem je bio što su ova dvojica Splićana razvijotke a ja mali bucko, tako da nije bilo nadrealne šanse da se svi naguramo u onaj skučeni prostor sa sve Gangulom. A još pritom ko za inat, baš taj dan udario neki mraz po Vidikovcu, bukvalno sve zabelio, čak se i vlak u snijegu zaglavio, tako da nismo mogli da dojimo to pivo ispred ko sav normalan svet, nego svi dupke unutra. A tamo bukvalno 40 stepeni u ladu, odvrnuo Gangula onu klimu, greje bre ko kaljava peć, ja gola voda a ovi najopuštenije svi u jaknama. Reko bježmo ljudi, spasavajmo se, jer da je samo jedan pripalio cigar duvana ma podavili bi se ko u dušegupki '41.
I odemo tako u jedan kafić, a iskreno nisam ni znao da na Vidžastanu ima kafića, al' brat Đuka informisan ko BIA, stari je to klaber, nema šta. Popili po 2 piva, i ja reko ajmo bolje kod mene, em nije skupo piće (em nema pića), em centralno grejanje, znači konform u fulu. I pitaju znatiželjnici, kaže pa jel' to tvoja gajba, ja reko pa ako ti ja delujem ko vlasnik stana onda verovatno to i jesam. Pa naravno da nije moja gajba alo bre, živim sa ćaletom, kevom, 2 babe, tetkom i tečom iz Pariza. Kriza burazeru, živi se u zajednicama ko nekad po selima, al' zato imam svoju SAO dečiju sobu sa sve priključnim kupatilom, tako da svi možemo komotno da stanemo a imam i komp da mož' da vršljate po internetu. I tačno da ne pomenuh taj detalj sa netom ladno ne bi ni pristali da se sklonimo od mećave. A smrzli se ko piiiiii, jbga navikli na more i tu klimu, sneg bre videli samo na TV-u. I tako, igmanskim forsirnim maršem smo se nekako probili do kote "seljakova kuća" pa otalen busolom locirali moju zgradu i konačno se utoplili.
Ali avaj, taman kad sam pomislio da će sad sve biti OK, eto mog ćaleta da vidi ko je to došo, i kako je čuo neki jako čudan anti-srbski naglasak odma s vrata kreno da proziva ljude - aaaa purgeri škrbavi, aaaa ovo, ono, jebo vas ovaj, jebo vas onaj. Ja gledam ne verujem šta mi čovek radi, i munem ga rukom, reko stani bre pape, nisu to purgeri, ovo su naši Srbi iz Splita, Dalmatinci bre. Al' ni to nije pomoglo, odma se dosetio pa izvalio nešto u fazonu: "Ća pizdiš ka da si iz Splita?", i tako neke ubibože bradate fore iz 70-ih. Ladno kreno da zajebava moje goste u mojoj sopstvenoj SAO sobi i da me blamira. Doduše nije mu to prvi put, zapatilo se to kod njega još od malijeh nogu. Oduvek mi je branio da dovodim devojke, tero me da čitam "komunistički manifest" pa se krajem 80-ih preorjentiso na bibliju, i sve što ide uz takav vid patrijarhata. I džaba što sam ja ljudima objašnjavo da je stari dobar čovek al' jbga voli da popije, gosti se pokupiše i odoše nazad na Cerak, a mene blam da pojede. O jebeni moj živote, da sam se bar setio da mu kažem da su to čuveni "Grobari Split" verovatno bi uspeo da spasim stvar, ali ko će se u takoj frci bilo čega setiti. I tako puče ta tikva dok mi je u glavi odzvanjalo u nedogled: "Neš letovati za džaba u Splitu, neš se đankati s rajom na Rivi a kamoli kulirati na pivi". Jbga, kuiš. :(
