Otišla i naša Jaca bogjeneubio, sad definitivno niko više vredan ostao nije na ovim ubogim prostorima u zemlji seljaka. Danas slušam samo pesmicu "Čarobnjaci", ta joj je bila omiljena, i uvek se radovala da je svira, a pošto većina ljudi nije čula za tu pesmu svaki put kad bi bio bis, ja sam na kvarno vikao ko manijak "Čarobnjaci, Čarobnjaci" i ona bi me naravno čula u onoj graji i samo bi se osmehnula i počela da svira. Bilo kako bilo, nikad više na ovim prostorima nećemo imati tako jaku ženu, tople duše, koja tolko dobro svira gitaru i komponuje. Činjenica. A bukvalno svi su je cenili, svi od Vardara do Triglava pa sve do Japana. I to se najbolje pokazalo kolko je ljudi vole u ovih par poslednjih godina kad je bolest uzela maha i onemogućila joj kretanje bez invalidskih kolica. Znači svi živi su došli da je posete u Banjaluku u taj dom za stare, nema ko nije bio, možda samo onaj koji se rodio mnogo posle tog vremena kada je ona bila popularna u Jugi te stoga ni nije imao priliku gde da čuje njene pesme.
Inače, bio sam na svim njenim beogradskim koncertima od kad se vratila iz Japana 2008. Imam čak i par ploča, i smatram je za našu najbolju kantautorku i izvođačicu sevdalinki. Izdala je i autobiografiju pre jedno pola godine. To je poslednje što nam je poklonila nažalost.
HAIL JACA!
"Rođena je 24. jula 1950. godine u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, studirala je Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu, a muzikom je počela da se bavi obradom sevdalinki i izvođenjem pesama Alekse Šantića i Desanke Maksomović.
Učestvovala je na brojnim muzičkim festivalima bivše Jugoslavije i bila je velika zvezda jugoslovenske šansone. Njene pesme poput "Sve smo mogli mi", "Što te nema" i "Ima neka tajna veza" spadaju u najveće muzičke hitove na ovim prostorima.
Stojaković je radila i muziku za dečje televizijske emisije, napisala je uvodnu temu 14. Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Od 1988. godine živela je u Japanu, do 2012. godine, kada se preselila u Banjaluku.
Bolovala je od multiple skleroze. Posljednje dve godine provela je u Domu za starije osobe "Ivan Pavao Drugi" u Banjaluci. Datum i mjesto sahrane biće saopšteni naknadno."
...otišla je ali samo da bi se iznova vratila, kao sunce što zađe naveče pa se kad zora zarudi ponovo rodi...
No comments:
Post a Comment