Kad je mali Krišna konačno skontao da je upravo on naslednik vel'kog Srbinde, riješio je da povede svoj malešni narod daleko na zapad ka svetoj zemlji na Balkanu jer tada pre circa 5000 godina, u Indiji beše jako zajebana klima, vrućinčina ubibože, ma nedobog nikom. Sve to su videli i lokalni ciganji Romskog tipa pa su i oni za njim poitali, jer gde je Srbinda tu su uvek bili i mali Gurbeti u Indiji poznatiji i kao Kalašture, a tu je bila i mečka Božana koja je dobila ime po Boginji Lakšmi. Uz ciganjsku muziku, ples mečke Božane i hektolitre lasija od čijih je ostataka kasnije Lord Narasimhadev stvorio rakija gromovaču, sledbenici malog Srbinde prozvaše sebe Srbi te lagano stigoše na Balkansko poluostrvo te se nastaniše u današnjoj Bosanskoj Krajini jer ih je najviše podsećala na rodni Vrindavan i Mayapur, sa svim onim potočićima, šumama, brdima, međedima i kravama. Podgrmečje im je nekako najviše prijalo, pa su se razudili otalen sve do Kozare. Tu su se posle morali boriti s raznim Turcima, Šiptarima, Bugarima i ostalim varvarskim plemenima ali moćni Krišna zvani Gopala-Govidna uz pomoć svog sokola Garude ih na kraju sve podedijo. U to ime mnoga mesta na Balkanu danas nose te čudnovate nazive donete iz rodne grude poput Inđija, Banja Luka, Kozarac, Bronzani Majdan, Hašani, Prijedor, Bihać, Bitola, Stara Pazova, Žarkovo, Vidikovac (Vrindavan na sanskritu). I tako...a šta je dalje bilo sa malim Krišnom i ovim pitomim narodom što ponajviše voli da zapjeva (na sanskritu - da zagalami) razne tantra-mantre poput gare i groktalica, pogledajte u 3. nastavku ovog izuzetnog animiranog dokumentarca. Jay! :)
No comments:
Post a Comment