Jbga, došlo i to zadnje vreme da se baci pogled unazad i malo sumira život, dakle šta smo planirali a šta smo uradili za ovih 39 godina i naravno dal' smo u principu zadovoljni ili je sve bio veeeliki fail?
Krenimo redom:
1984-1992: Završio osnovnu školu jer bila obavezna jbga.
1989-1993: Bio član vidikovačkog odreda izviđača "RVČ" dok nisam među prvima skontao da nam kolovođa i lik na koga smo se ugledali ladno pedofil.
1993-1999: Sviro gitaru i bass u par bendova ali preko kurca jer me muzika u tom smislu nikad nije puno zanimala, no radije sve ono što se dešavalo okolo tih koncerata i sranja.
1992-1996: Završio IV beogradsku gimnaziju takođe preko kurca, kontao vajda da tako treba.
1996-1999: Upisao bilo koji (poljoprivredni i hemijski) fax jer to kao bilo logično posle gimnazije, ali u principu najviše zbog eskivaže odsluživanja nekakvog duga državi u vidu mrtvog vojnog roka.
1996-1998: Bio aktivan u borbi za ukidanje vojne obaveze i prigovor savesti jer nisam hteo da budem ničiji rob godinu dana a posebno ne Miloševićev i Mirin, a i brate mrzim vojsku i policiju.
1999-2006: Hteo budem navijač-huligan ali jako neuspešno jer sam u startu omašio klub na koji treba da se ide, mada je tome dosta kumovala i zloupotreba lekova tako da se ja tu nisam puno pitao.
1996-2006.: Zlorabio trodon i sedative. Posledice 5 epi-napada i totalan životni haos, iz koga se izgleda još nisam povratio.
2002-2003: Vodio emisiju "Bahato u startu" na SKC radiju.
2003-2004: Plaćao sve svoje grehe, i one koje jesam i one koje nisam počinio.
2007: Počinje moja spisateljska faza koja je trajala do tamo 2013. i to je najplodniji period mog života ako to tako može da se nazove uopšte.
2008-2016: Pokrećem blog koji me vraća u žižu i donosi mi hajlajt moje patetične karijere. Pogađate, radi se o knjizi koju su mi drugari izdali 2011. jer su se sažalili tj. nije im bilo pravo da jedan klinac-dete poput Rastka Poceste ima izdatu knjigu a ja mator konj jok.
2011-2012: Najveselije godine mog života, mnogo sam ljudi upozno, dosta sela i gradova obišao, sa krdo ljudi se dopisivao i ostao u kontaktu, pa čak i karao te grupi ribe koje se ko fol lože na pisce. Znači full fulova.
2013: Več počinje da me hvata smor i beznađe, ljudi me cimaju jer kao očekuju da nastavim da pišem, da izdam još koju knjigu a ne kapiraju da je to skoro pa nemoguća misija, jer ja fikciju-prozu zaista ne znam da pišem a danas se isključivo to traži i izdaje. Dakle takav uslov postavljaju ove jače izdavačke kuće, jer za ove manje je zaista besmisleno izdavati bilo šta, jer samo najebeš u tom procesu, pa na kraju budeš čak i u debelom minusu iako je ta knjiga trebala da ti navodno donese bar minimalni priliv novca, da imaš bar za pivo i taj rad.
A da ne pričam o prodaji i promocijama knjiga, znači ako ne izdate sa mejdžor kuću jedino vam preostaje da sve to sami radite, skroz solo, a ja kad sam hteo budem pisac ja sam valjda hteo da pišem pobogu a ne da se bavim i prodajom i marketingom i organizacijom, znači da se cimam maksimalno a na kraju ne dobijem al' bukvalno ništa osim tog fidbeka čitalaca koji najviše vole da vas potapšu po ramenu i kažu - bravo care, ma ti si genije. Mada ko nije u toj priči taj realno i ne može da ima realnu ideju kakvo je to zlo sa nezavisnim izdavaštvom, jer svi zamišljamo pisca čiji je poso samo da preda tekst i onda mu izdavač sređuje sve ostalo, od gostovanja na radiju i promocija, do distribucije po celoj ex-yu i svega što ide uz taj rad, a para samo kaplje li kaplje lagano na račun. Nažalost to je samo takva iluzija, i takav tretman dobijaju samo mainstream pisci poput npr. Vidojkovića i...i...uh bre, pa ja samo za Vidojkovića znam od tih pisaca, WTF? :o
2014-2016: Već počinjem lagano da sumiram utiske, da razmišljam dal se vredi cimati i dalje il' je ipak bolje samo isključiti se iz te smor igre na dugme shutdown ili reset. Jbga, stiže leto 40, godina mi pun kurac, došlo vreme da se možda zatvara tezga jbga, da se da prostora mlađima, boljima, jer jbga ali ja doista nisam neki fan ovog mog života, a ni života uopšte, a vala nisam ni u fazonu da ga kao sad menjam iz korena, tako da je možda bolje da to nekako dal' pauziram il' ukinem, još nisam skroz na čisto. Bilo bi lepo kad bi se pojavio neki smisao vredan življenja, ali za sada ga još nema, a ja baš i nisam u tripu da ga sam tražim, jbga ja sam naviko sve na tacnu i libo me ckura, kuiš? :)
No comments:
Post a Comment