SNIMA ČUVARE FORMULE: Dragan Bjelogrlić otkriva tajnu Titove atomske bombe

Film je inspirisan romanom „Rascepi“, snimaće se naredne jeseni u Parizu i Beogradu i govori o grupi srpskih naučnika koji su pravili atomsko oružje u Vinči po nalogu vrha SFRJ

Reditelj Dragan Bjelogrlić i scenarista Vuk Ršumović rade na filmu čiji je radni naslov „Čuvari formule“, o tajni koja je skrivana od javnosti pola veka.

Projekat koji je nedavno podržao Filmski centar Srbije na konkursu za razvoj scenarija, govori o pokušaju naučnika krajem pedesetih godina prošlog veka da na institutu u Vinči naprave atomsku bombu, a iza cele tajne operacije stajao je Josip Broz Tito.
Tragedija u Vinči

Zaplet u filmu počinje kad se tim naučnika ozrači tokom eksperimenata 15. oktobra 1958, pa ih prebace u Pariz, gde im je jedini spas presađivanje koštane srži. Projekat su vodili Leka Ranković i Jovo Kapičić kao ljudi od Titovog najvećeg poverenja.
- Želja mi je da napravim film koji će kombinacijom fiktivne i istinite priče tragati za istinskom ljudskom dramom. Elementi fikcije i trilerskog zapleta služe da izoštre dramu u kojoj se nalaze ljudi koji su se, radeći na novom oružju za masovno uništenje, suočili s uzvišenim činom humanosti i altruizma, koji će im na kraju spasti živote. Taj „bliski susret“ s ljudskom dobrotom u potpunosti će promeniti njihove živote - kaže Bjelogrlić za Kurir.

Istorijske ličnosti i u filmu... Jovo Kapičić i Aleksandar Leka Ranković

Ljubav Srba i Francuza

Ovu žanrovsku kombinaciju trilera i ljubavne drame Bjela bi trebalo da snima naredne jeseni u Beogradu i Parizu. Vuk Ršumović, autor nagrađivanog „Ničijeg deteta“, inspiraciju da napiše scenario pronašao je u romanu „Rascepi“ kardiologa i profesora Gorana Milašinovića.
- Moja knjiga nastala je na osnovu istinitog događaja i nuklearnog incidenta u Institutu „Boris Kidrič“ u Vinči 1958. godine. Tom prilikom šest naših atomista bilo je izloženo nedozvoljenoj radijaciji iz eksperimentalnog, naučnog reaktora i obolelo je od teškog oblika radijacione bolesti, tada neizlečive. Lečeni su u bolnici „Fondacija Kiri“ u Parizu. Njih petoro je preživelo, prvenstveno zahvaljujući transplantaciji koštane srži, a jedan je, nažalost, umro. Reč je o prvoj transplantaciji nekog organa u svetu. Želeo sam da kao pisac opišem vreme u kojem živimo i događaje koji su bili prelomni - za moju i buduće generacije. Bjelogrlić je, pročitavši „Rascepe“, došao na ideju da snimi film na osnovu knjige. Složili smo se da je reč o temi koja može da bude veoma zanimljiva iz ugla filmske umetnosti, a Vuk se prihvatio da napiše scenario - rekao je Milašinović.

Deo novca za film već su obezbedili, a pored srpskih glumaca, u nekoliko glavnih uloga trebalo bi da se pojave i velike zvezde iz Francuske koji će tumačiti likove doktora Anrija Žamea i profesora Žorža Matea, koji su se i godinama kasnije našli kao prijatelji Srbima u nevolji.

Činjenice o stvaranju nuklearnog oružja u Jugoslaviji
PAVLE SAVIĆ ZNAO DA NAPRAVI BOMBU

U Parizu 1938. godine Pavle Savić i Irena Žolio Kiri objavljuju rezultate dugogodišnjih istraživanja na nuklearnoj lančanoj reakciji - fisiji. Naredne godine bili su predloženi za Nobelovu nagradu, koja zbog početka rata nije dodeljena

Po završetku rata 1944. Nobelovu nagradu za otkriće fisije dobija nemački radiohemičar Oto Han, koji je 1939. pokušao da opovrgne rad Savića i Kiri

Savić tokom rata u Sovjetskom Savezu radi na projektu pravljenja atomskog naoružanja

Godine 1948. Tito dolazi u sukob sa Staljinom i Jugoslavija je na ivici rata

Godine 1950. Savić, na inicijativu državnog vrha, osniva Nuklearni institut Vinča. Nekoliko godina kasnije, on saznaje za tajni plan države da iza fasade naučnog instituta započne projekat izgradnje atomske bombe i odbija da u tome učestvuje, a na njegovo mesto dolazi mladi, ambiciozni i odani profesor fizike

Tokom eksperimenata 15. oktobra 1958. šest naučnika biva ozračeno

Tajni projekat je zatvoren 1962. godine

Godine 2003. iznesen je osiromašeni uran i Srbija od tada ne može da napravi atomsku bombu